Njegovo vitko telo je mišićavo, pravi je maratonski trkač s izrazitim krznom. Ima prijatan izraz. Glava je ista kao i kod engleskog setera, uši imaju lepo oblikovani nabor i ovešene su tesno uz glavu, na gornjem su delu obrasle dugom, svilenkastom dlakom.

irski seter

Vrat je mišićav, lagano sagnut i bez podvoljka. Dlaka je gusta i glatka, na glavi, prednjim stranama nogu i na krajevima ušiju je kratka, inače je srednje duga. Resasti rubovi dlake pojavljuju se na trbuhu, prsima i na donjem delu vrata. I medu prstima ima puno dlaka. Boja: kestenjasto crvena, bez ijedne crne dlake. Dozvoljeni su mali beli madeži na prsima, prstima i čelu. Visina – 54 do 62 cm, težina – od 18 do 25 kg. Crveni irski seteri na prvi pogled uopće ne izgledaju radno, već ostavljaju dojam razmaženih luksuznih pasa. Zbog elegancije, ustrajnosti i svestrane lovačke upotrebljivosti najomiljeniji su među svim seterima, iako su za školovanje, zbog svoje inteligencije, zahtjevniji. U prirodi taj pas trči u galopu, divljač traži cikcak, a nađenu sigurno pokazuje i po potrebi oprezno digne. Taj uistinu lep pas može živeti i u porodici, i kod nas je najčešće tako. Ustrajni su u lovu i odlični za rad u vodi. Ako se irski seter premalo kreće, postane svojeglav, a uz dobar odgoj postane prijatan pas, koji voli dodire s ljudima. Po naravi je temperamentan i nije primjeren za život u gradu. Dobro je ako vlasnik voli voziti bicikl. Telesno je puno tvrđi nego što se čini. Doživi duboku starost. Uz crvenog irskog setera postoji i crveno-bijeli koji je manje raširen.

Podaci o pasminama i fotografije su preuzete iz knjige: „Velika knjiga o psima“, autora Ulrich Klevera.