Uslovni nadražaj u ovom je slučaju komanda SEDI i desna ruka se pruža napred sa šakom okrenutom na dole.

navika sedenja

Ovaj uslovni refleks se razvija na sledeći način, pas se nalazi sa leve strane dresera na kratkom povodniku i zatim se do pola okrene u pravcu psa, desnom rukom drži povodnik na 10 do 15 santimetara odstojanja od ogrlice, izgovara komandu SEDI i levom rukom pritiska slabinski deo životinje terajući je da sedne. Istovremeno se povodnik povlači malo nagore i unazad i pomaže se psu da sedne. Ako se pas suprotstavlja treba ga pritiskom ruke držati u sedećem položaju. Svako pravilno izvršenje zapovesti treba nagraditi poslasticom i komandom DOBRO. Ako pas pokuša da ustane treba ponavljati komandu SEDI i pritiskati slabinski deo rukom. Komandu SEDI treba izgovarati uvek pre nego što se rukom pritisnu slabine i povuče povodnik. Kada se to više puta ponovi, pas će naučiti da seda samo na izgovorenu komandu SEDI. Ako pas ne sedne samo na izgovorenu komandu SEDI postupak se ponavlja kao na početku dok se ne postigne taj cilj.

Kada se ovaj uslovni refleks dobro razvije dreser prelazi na usavršavanje navike odnosno na obučavanje psa za nepokretnost. To se radi ovako: pošto pas sedne dreser držeći jednom rukom kraj dugačkog povodnika, pazeći da ne povuče povodnik, polako odlazi u stranu ponavljajući povišenim glasom komandu SEDI. Dok se vežba ponavlja dreser se udaljuje od psa na različite strane na daljinu koju mu povodnik dopušta i komandom SEDI sprečava psa da napusti svoje mesto. U samom početku ne obraća se pažnja na pravilnost sedenja psa i cilj je jedino da on ostane nepokretan a kasnije, sa razvitkom ovog uslovnog refleksa, prelazi se na ispravljanje nedostataka za vreme sedenja: pravilan položaj glave i slabina, itd.

Kada se dreser udaljuje od psa koji sedi treba da pazi da slučajno ne povuče povodnik jer će pas to shvatiti kao znak da može da napusti mesto. Zato je potrebno unapred razmrsiti povodnik i položiti ga na zemlju a u ruci zadržati jedan njegov kraj. Vreme ostajanja u nepokretnom položaju se postepeno uvećava i najviše do pet minuta. Da bi se što bolje učvrstila ta navika dreser se krije iza nekog zaklona. Ako pas postane nemiran i pokuša da ustane sa mesta odmah se pretećim glasom izgovara komanda SEDI a kada životinja ostaje na mestu pohvaljuje se komandom DOBRO i daje joj se poslastica propraćena blagim milovanjem.

Razvijanje refleksa drugog reda odnosno sedanje na pokret ruke izvodi se na sledeći način: dreser se nalazi na udaljenosti od 4 do 5 metara od psa koji je u ležećem stavu, dreser izgovara komandu SEDI i istovremeno pruža desnu ruku napred sa šakom okrenutom na dole. Čim pas sedne ruka se spušta. Pokrete je potrebno izvoditi odsečno i jednoobrazno. Samo je u tim uslovima moguće od psa očekivati tačan i bezprekoran odgovor. Dobri rezultati se mogu postići samo upornim vežbanjem, stalnim ponavljanjem, usklađivanjem pokreta i komande i nagrađivanjem kad se zadatak izvrši. U slučaju da pas odbije da sedne na zapovest dat pokretom ruke treba ponoviti komandu, a ako i to ne pomogne treba koristiti neposredni nadražaj — pritisak rukom na slabinu. Tokom dalje dresure potrebno je ovu naviku usavršiti kako za vreme individualne tako i za vreme grupne obuke. Obuka se kasnije usložnjava tako što se vrši na mestima gde ima nadražaja i koji odvlače pažnju, u različito doba dana i u različitim vremenskim uslovima. Usavršavanje navike sedenja se sastoji u tome da pas sedne kad god dreser to od njega zahteva i to da sedne u pravilnom položaju, odnosno da mu zadnji deo tela ne bude izbačen na stranu i da mu glava bude okrenuta prema dreseru.

Izvor: zaljubi.com