To je povećana i snažnija podvrsta srednjeg šnaucera, nešto tvrdoglaviji i agresivniji, s izgledom koji budi strahopoštovanje. Osobita glava šnaucera mora zbog brade djelovati četverougaono, zubalo sa škarastim ugrizom je jako razvijeno.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Usnice su kod obe kombinacije crne boje. Uši i rep su jednaki kao i kod srednjeg šnaucera. Šape su kratke, okrugle i imaju dobro zatvorene, na gore zaobljene nokte. Dlaka je duga, oštra, tvrda i gusta. Krzno je potpuno crno i boje papar i so. Dozvoljeni su metalno siva i srebrno siva nijansa. Najpoželjnija je srednja nijansa jednolične paprene boje sa sivom poddlakom. Visina – 60 do 70 cm, tjelesna težina – oko 40 kg. Njegova domovina je gornja Bavarska, gde su uzgojili puno generacija tih pasa, pre nego što su se pojavili 1909. godine na izložbi u Munchenu kao čadavi medvedi šnauceri. Izloženo je bilo trideset pasa te pasmine i svi su bili crni. Ime veliki šnaucer pasmina je dobila tek kasnije.Kao službena pasmina bila je priznata 1925. godine. Ti psi su čvrsti i nadasve dobri čuvari. Izvanredna sposobnost učenja olakšava odgoj i školovanje, što nije tako jednostavno, jer pas kasno sazrije i prilično se voli igrati. Zato se njime treba dosledno i strpljivo baviti. Šnaucer je čvrst pre svega telesno.Veliki šnaucer nije pas za život u malom unajmljenom stanu, ali to ne znači da ne može živeti u stanu. Psetarnica i vrt su primerenija prebivališta. Potrebno mu je puno šetnje, što je uvjet za dobro školovanje. Po prirodi je otporan, doživi oko 12 godina.

Podaci o pasminama i fotografije su preuzete iz knjige: „Velika knjiga o psima“, autora Ulrich Klevera.