Faze dresure pasa

0
1655

Iznećemo redosled dejstava pomoću kojih se pri dresuri formiraju određene navike i odgovarajuće promene u refleksnoj delatnosti psa. Ove se faze mogu videti na sledećoj šemi:

faze treninga

1.Prisiljavanje psa za stvaranje potrebnog refleksa,

2.Stvaranje uslovnog refleksa na komandu – signal,

3.Pretvaranje uslovnog refleksa u naviku sistemom uslovnih refleksa,

4.Učvršćivanje navika pri različitim uslovima.

Kada se pristupa stvaranju bilo koje navike, dreser treba pre svega da natera psa da ovaj izvrši određenu radnju kako bi dobio potreban uslovni refleks. Ovo je prvi zadatak koji se postavlja dreseru u toku rada, jer dobiti prvu željenu radnju jeste važan zadatak dresera.

Treba znati izabrati one nadražaje na koje će pas, odgovarajuće reagujući na njih, dati čoveku potrebnu radnju. Na koji način dreser primenjuje svoja dejstva za ostvarenje ovoga zadatka? U početku, da bi naterali psa da ispuni prvo potrebno dejstvo, koristimo bezuslovne i prirodne uslovne nadražaje.

Pas počinje da izvrÅ¡ava radnje lezi, puzi, skači itd, zato Å¡to dreser primenjuje prema njemu bezuslovne mehaničke nadražaje, tj. na odreÄ‘en način pritišće na telo psa, priteže ga, cima povodnikom itd. Traganje psa za „krivcem“, dolazi kao rezultat bezuslovnog refleksa (praćenja) kod psa da prati čoveka koji se udaljava. Navika za aport stvara se na taj način Å¡to čovek vuče predmet ka sebi, čime se takoÄ‘e pobuÄ‘uje bezuslovni refleks psa da hvata predmet.

Prirodni nadražaji koriste se za dobijanje početnih radnji pri dresuri. Na primer: prilaženje psa vlasniku, – psa mamimo pomoću poslastice. Lajanje se izaziva tako Å¡to nakon igre sa privezanim psom, dreser počne da se udaljava od njega čime se kod psa pobuÄ‘uje prirodni zvučni refleks lajanja.

U nekim slučajevima, da bi prisilili psa na potrebno kretanje, u prvom stadijumu će biti zadatak da se koriste stečeni uslovni nadražaji koji su stvoreni ranijim radom. To se deÅ¡ava kada se nove navike obrazuju na osnovu već stvorenih sistema uslovnih refleksa. Tako na primer: stvaranje navike „pretraživanje terena“ počinje time Å¡to se u početku koristi navika donoÅ¡enja predmeta po komandi „aport“. Uz ovu komandu čovek prisiljava psa da u situaciji gde su razbacani razni predmeti, ide po odreÄ‘enom tragu, da aktivno njuÅ¡i i donese odreÄ‘eni predmet.

Prirodna, bezuslovna i stečena svojstva čoveka, nadražaji koji se primenjuju na psa, pobuđuju u njegovom mozgu ćelije od kojih se nadražaj (po urođenim ili stečenim vezama) dalje premešta na ćelije u oblasti za kretanje, koja upravlja kretanjima koja su potrebna čoveku.

Dejstva koja dreser izvodi u samom početku su uslovni zvučni nadražaji koji zatim moraju postati komande. Dreser izdaje komandu „napred“ a onda odmah iza toga počne gurati psa. Pre ležanja daje se komanda „mesto“ itd. Odgovarajući uslovni nadražaji „komande“ ponavljaju se svaki put pre pojave dejstva psa, koje je potrebno čoveku, na koji se način pobuÄ‘uju ćelije sluÅ¡ne oblasti mozga psa. Odmah posle toga izvrÅ¡ava se odreÄ‘eno dejstvo koje pobuÄ‘uje ćelije u oblasti za kretanje (guranje psa). Tako se javljaju dva ognjiÅ¡ta uzbuÄ‘enja. Nadražaj jednog ognjiÅ¡ta prethodi nadražaju drugog. Ponavljanjem meÄ‘u njima se obrazuje veza i onda uzbuÄ‘enje sluÅ¡ne ćelije počne izazivati nadražaj u ćelijama za kretanje a samim tim i izvoÄ‘enje potrebnog dejstva samo na komandu.

Pošto pas izvrši određeno kretanje, dreser uvek iza toga daje psu poslasticu. Ulogu potpomažućih sredstava, pored hrane, može imati i pritisak ruke, trzaj povodnika itd. Oni koče suvišne reflekse kod psa a samim tim bude one koji su potrebni čoveku. Bez ovih potpomažućih sredstava (hrana, pritisak ruke itd.), nemoguće je učvrstiti uslovne reflekse.

Jednovremena primena pri stvaranju refleksa, sa jedne strane podstičućih (potpomažućih) dejstava a sa druge strane kočenja nepotrebnih dejstava, stvaraju uslove za početak razvoja diferencirajućeg kočenja u mozgu psa. Kao rezultat toga, pas počinje razlikovati komande i izvršavati određene radnje.

Sad je dreser dužan da definitivno izgradi utvrđeni refleks i pretvori ga u naviku koja mu je potrebna i koja će odgovarati svim uslovima, što predstavlja njegov drugi zadatak.

Koje su karakteristike dejstava koje dreser primenjuje u određenim fazama dresure.

Da bi dreser prethodno dobivene reflekse pretvorio u navike, mora ih više puta izazvati i posle dobijanja određene reakcije, treba da proizvodi i podržavajuća dejstva. Uloga ovih dopunskih nadražaja svodi se na usavršavanje određene navike. Kao rezultat ovoga, potrebna radnja dobija savršeniju formu.

Dopunska dejstva dresera mogu biti dvojako usmerena. Ili na podržavanje potrebnih dejstava ili na kočenje suviÅ¡nih refleksa. Primer: Kada kod psa izgraÄ‘ujemo naviku puzanja, pokuÅ¡aj da se podigne, koči se pritiskom na kičmu, trzajem povodnika na dole i komandom „puzi“ koju izdajemo sa zastraÅ¡ujućim tonom. Ovim dopunskim dejstvima, postiže se da nakon izvesnog vremena, pas puzi samo na komandu. Sjedinjavanjem ovih dejstava, dobija se potreban efekat i postiže da pas nakon izvesnog vremena puzi bez odmora 20-25 metara.

FizioloÅ¡ka karakteristika nadražaja, koje pri tome koristimo, mora se menjati uporedo sa povećanjem potreba čoveka. Dopunska se dejstva obično koriste samo u početku stvaranja neke navike, a zatim radnju dobijamo samo na komandu. Pri izdavanju komande, veliki značaj ima intonacija – visina glasa. Razlikujemo tri oblika komandi prema intonaciji: podstičuća, obična i preteća. Obična komanda treba da bude odsečna, glasna i zapovedna. Preteća intonacija oÅ¡tra, stroga sa poviÅ¡enim tonom. Ova intonacija pojačava dejstvo zvučne komande na psa. Ako pas ne ispunjava običnu komandu, onda se ova ponavlja uz poviÅ¡enu intonaciju – preteću. Ponavljanje komande pretećom intonacijom, sprovodi se uz dejstvo mehaničkog bezuslovnog nadražaja: trzaj, pritisak ruke, udarac…

Kada pas u procesu dresure počne da proizvodi odreÄ‘ene radnje, onda se bezuslovni prirodni nadražaji (mehanička dejstva) iskorišćavaju za stvaranje viÅ¡eg stepena odreÄ‘ene navike. Pri radu sa komandom „mesto“, mehanička se dejstva mogu ponovo primeniti u momentu kada dreser od psa zahteva dugo zadržavanje u toj pozi. Ova se dejstva koriste i onda kada pas u toku rada počne da vrÅ¡i dejstva u jako oslabljenoj formi (kada oslabe refleksi). Primer: Na komandu „k-nozi“, pas se vuče u noge čoveka. Tada dreser dejstvuje na njega trzajem povodnika.

Kvalitetna osnovna podstičuća dejstva koja se koriste pri radu jesu nadražaji ishrane, milovanje i izgovaranje reči „tako je dobro“. Pri radu se njihov uzajamni odnos menja. U početku se češće koriste bezuslovni prirodni podstičući nadražaji koji imaju najjači uticaj a kasnije se oni zamenjuju uslovnim oblicima podržavanja koji imaju neÅ¡to slabije dejstvo kao milovanje, reči „tako je dobro“ itd.

Tokom rada menja se i frekvenca – učestalost podržavanja. Postepeno dreser sve reÄ‘e podržava psa, tako da ga podstiče samo kada on treba da otpočne sa izvrÅ¡avanjem neke radnje.

U kori mozga psa, produžava se razvoj diferencirajućeg kočenja. PodrÅ¡ka pomoću podsticaja pravilnog izvrÅ¡avanja radnji po komandi i nepodržavanja nepotrebnih dejstava, uslovljava da na kraju pas prestaje da radi nepotrebno dejstvo i počinje jasno da razlikuje komande. U odgovoru na jedan nadražaj – komandu, on ide prema dreseru, na drugu on leže, na treću on donosi aportivni predmet itd. Svako dejstvo koje pas pri tome proizvodi, odgovara zahtevu koji je postavljen od strane čoveka.

Treći zadatak koji proizilazi u toku rada – dresure, jeste učvršćenje odreÄ‘ene navike. U toku reÅ¡avanja ovog zadatka, dreser postiže čvrstinu dobijenih radnji kao i posluÅ¡nosti pri njihovom izvrÅ¡avanju pri različitim uslovima spoljaÅ¡nje sredine. Učvršćenje pojedinih sistema refleksa postiže se putem mnogih ponavljanja radnji. Nadražaji koji u ovoj fazi izazivaju odreÄ‘ene radnje, jesu uslovni nadražaji i to samo zvučne i vidne komande. Od podstičućih nadražaja koji se u ovoj fazi koriste jeste izgovaranje „tako je dobro“ u laskavoj intonaciji i milovanje, dok se poslastica retko upotrebljava. Bezuslovni mehanički nadražaji koriste se samo u slučaju kada pas i pored toga Å¡to je kod njega stvoren odreÄ‘eni refleks, ne daje na komandu odreÄ‘enu radnju. U ovom slučaju, dreser primenjuje oÅ¡trije forme nadražaja: pritisak, udar itd.

Sigurnost u ispunjavanju kod psa stvorenih refleksa, postiže se na taj način Å¡to ih čovek izvodi u sve složenijim situacijama. Primer: dreser pri radu sa trkačkim psom, da bi ovo postigao, odnosno da mu pas ne bi reagovao na postrane nadražaje – mirise, u početku ovo izvodi u polju, zatim na putu, slabo naseljenom mestu i na kraju u gradu. Pas se u ovim prilikama susreće svaki put sa novim nadražajima (neobičnim) i navikava se da na njih ne reaguje. Dreser, pri učvršćivanju navike psa da preskače prepreke, postavlja pred njega prepreke različite po svom obliku, visini i mestu. Primer: različiti kanali, živa ograda, visok i Å¡irok zid itd. Na ovaj način osposobljavamo psa za rad u različitim uslovima. Pomoću svojih čula, pas ocenjuje oblik i visinu predmeta i reaguje već prema tome kakvi su oni.

Nadražaji koje čovek primenjuje sa ciljem da bi u različitim uslovima postigao sigurnost u izvrÅ¡avanju odreÄ‘enih radnji, jesu stečeni uslovni nadražaji – komande i podržavajuća dejstva. U slučaju kada pas ne obraća pažnju na komandu, ne izvrÅ¡ava odreÄ‘eno dejstvo i posle izdavanja komande u zastraÅ¡ujućem tonu, dreser primenjuje bezuslovne mehaničke nadražaje – prinudu.

Fiziološka suština pojave koja određuje rad mozga psa za vreme učvršćivanja navike, svodi se na učvršćenje privremenih veza koje su se formirale za vreme njenog stvaranja. Drugo, kao rezultat susreta psa sa novim nadražajima, na primer: sa vrlo visokom barijerom, ognjišta uzbuđenja pokretima dobijaju sposobnost promene koje odgovaraju ovim nadražajima, dolazi do pregrupisavanja uzbuđenja određenih nervnih ćelija, dopunski se nadražuju ćelije koje osiguravaju veću snagu skoka (što omogućava savlađivanje ovakve barijere) i obrnuto, koče se ćelije koje su se ranije uzbudile. One osiguravaju snalaženje psa u novim uslovima.

Iz svega do sada rečenog, mogu se izvesti sledeći zaključci:

1.-Pri stvaranju dobre navike pred dreserom stoje tri zadatka: Naterati psa da prvi put proizvede čoveku potrebno dejstvo. UsavrÅ¡iti njeno dejstvo – načiniti da dejstvo potpuno odgovara zamisli dresera i, na kraju, učvrstiti ga.

2.-Prema odreÄ‘enom zadatku, dreser prema psu primenjuje na odreÄ‘eni način pojedine sisteme dejstva, te se može govoriti o odreÄ‘enim fazama u toku dresure. Prelaskom iz jednog u drugi stadijum (fazu), postepeno i uporedno se prelazi od bezuslovnih prema uslovnim formama dejstva. Za vreme učvršćivanja (poslednja faza) potrebno dejstvo se kod psa izaziva komandom, a komanda se pospeÅ¡uje podržavanjem rečima „tako je dobro“ i milovanjem.

3.-Osnovni fiziološki proces koji proističe u toku dresure jeste diferencirajuće kočenje. Pomoću njega se potrebna dejstva psa čine jasno određenim reakcijama, koje proističu kao odgovor na strogo određene komande.

Izvor: pasmojprijatelj.com

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here