Sveta Birmanska Mačka

0
1323

Orginalni naziv : Birman

Istorijat:

Prema legendi, ova zaista prelepa mačija rasa, nastala je u budistčkom hramu, posvećena boginji reinkarnacije Tsun Kuan Kse u brdima Lugh u Indokini.

birmanska mačka

Prema verovanju u tom hramu je živeo sveÅ¡tenik Kitah Mun Ha sa belom mačkom Sinnom. Jednog dana dok je bio zadubljen u meditaciju, doÅ¡li su razbojnici i ubili ga sa leÄ‘a. U tom je trenutku mačak skočio na mrtvo telo sveÅ¡tenika i istovremeno pogledao u statuu boginje. I dogodilo se čudo: bela boja mačke poprimila je boju kože boginje Tsun Kuan Kse, žute su oči postale safirno plave kao boginjine a noge, rep, nos i uÅ¡i poprimili su boju zemlje. Samo su Å¡ape koje su dodirivale telo sveÅ¡tenika ostale bele kao znak ljubavi i čistoće. Tog su dana i sve ostale mačke u hramu poprimile boju Sinna. VidevÅ¡i to čudo preobraženja, razbojnici su pobegli iz hrama. Sinn je sedam dana bez hrane i vode stražario uz telo Kitah Mun Ha i onda uginuo kako bi njegovu duÅ¡u preneo u raj. Zbog toga se svete birme smatraju čuvarima duÅ¡a budističkih sveÅ¡tenika. Zbog statusa „sveca“ do 1919.god. nijedan čovek izvan hrama Lao Tsun nije video mačku svetu birmu. Izuzetak je učinio Kittah Lama koji je Sir Rasselu Gordonu, majoru engleske Kraljevske vojske, poklonio plaketu kao zahvalnicu za zaÅ¡titu hrama od napada brahmana. Na ovoj plaketi bila je naslikana sveta birmanska mačka koja je umesto očiju imala plave safire. Lama je majoru pokazao i žive mačke koje su bile slične onoj sa plakete.

Izgled:

Telo svete birmanke je srednje mase, izduženo, snažno, a noge su kratke i zdepaste. Glava je srednje dužine, zasvođena i ima tzv. rimski profil nosa.
Uši su male, ne stoje potpuno uspravno i nisu previše zaobljene. Oči su blago zaobljene i blago ovalne, postavljene široko, duboko plave boje.
Dlaka na telu može biti od tamnije bele boje do svetlo smeđe boje i znatno se razlikuje od svih ostalih dugodlakih i srednjedugodlakih mačaka. Svilena je na dodir i ne sme biti preduga. Nešto je duža na leđima, bokovima, vratu, trbuhu i repu.
Izvorne boje oznaka (na nogama, glavi i repu) su čokoladna, boja foke, plava i ljubičasta. Danas se priznaju i neke druge boje koje su dobijene parenjem s persijskim mačkama s oznakama (himalajkama). Boja na stomaku je potpuno bela.
Rukavice: posebna oznaka svete birme su bele šape koje se nazivaju rukavice ili čarape. Rukavice su uvek potpuno bele boje, a mogu se završavati na korenu prsiju ili na članku. Bela boja čarapa mora biti oštro ograničena-omeđena od boje dlake na nogama. Na prednjim nogama rukavice su kraće. Poželjno je da se na stopalima zadnjih šapa belina završava u klinastom obliku. Kod ocenjivanja rukavica posebna se pažnja posvećuje simetričnosti. Rep je srednje dužine, tanak oko korena, puno i gusto odlakan paperjastom dlakom pri vrhu.
Računa se da su svete birme uz tursku angoru, one rase mačaka koje su se najmanje promenile po tipu, građi tela i boji dlake do danas.

Narav:

Svete birmanske mačke izuzetno su nežne i lako se uklapaju u život svakog domaćinstva. Za one koji zele atraktivnu mačku privrženu ljudima sveta birmanka izvrstan je izbor.

Izvor: kuceimace.com

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here