Tibetanski Å¡panijel

0
2138

To je Ijupki pas skladnog tela. Ime španijel nije odgovarajuće, jer se ne radi o lovačkom psu, već o psu za pratnju i razonodu. Glava je u odnosu na tijelo malena, čelo je lagano izbočeno. Poželjan je predgriz Oči su tamno smede boje, uočljive i postavljene bočno.

tibetski Å¡panijel

UÅ¡i su visoko postavljene, oveÅ¡ene i dobro odlakane. Bogato odlakan rep pri kretanju podigne iznad leÄ‘a. Dlaka je dvostruka, svilenkasta, kratka na obraznom delu lobanje, srednje duga po telu. Najčešće je zlatne boje, dozvoljene su i skoro sve ostale boje. Visina – od 24 do 28 cm, težina – od 4 do 7 kg. Doživi 12 godina starosti.Taj tzv. monaÅ¡ki pas živio je u tibetskim samostanima. Sedeo je na zidanim ogradama s kojih je svećenike i svoje roÄ‘aKe tibetske mastife, upozoravao na sve Å¡to mu se učinilo sumnjivo. JoÅ¡ i dan danas se ti psi dobro osećaju na klupama pod prozorima. Najmanji su od svih tibetskih pasmina.U Europi su se prvi put pojavili 1905. godine u Engleskoj, a u ostalom delu Europe su joÅ¡ uvijek retki. Pasminski standard sastavio je KinoloÅ¡ki savez Indije. Nezahtjevni su, pametni, verni, oprezni psi koji ne Å¡tekću. Za čišćenje je potrebna dobra četka. Možemo ih držati i u manjim stanovima. PrilagoÄ‘avaju se svakoj životnoj okolini pa ih možemo bilo gde voditi sa sobom. Potrebno im je puno kretanja. LoÅ¡e vrijeme i vetar im ne smetaju. Tibetski Å¡panijel je mirniji nego Ihasa apso. Otporan je na bolesti.

Podaci o pasminama i fotografije su preuzete iz knjige: „Velika knjiga o psima“, autora Ulrich Klevera.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here