Turska Van

0
1163

Orginalni naziv : Turkish Van

Ona potiče iz istočne Turske sa jezera Van. Nekada davno preci Turske Van mačke su živeli oko tog jezera.

turska van

Postoje dve različite legende, zavisno o veroispovesti. Jedna kaže kako je, nakon što se Nojeva arka prizemljila i životinje još nisu počele izlaziti, jedna mačka crvenkasto smeđeg repa viđena kako pliva dalje od arke. Druga kaže da je te mačke blagoslovio Alah a mesta gde je nju dotakao obojena su u crveno. Istorija nam govori o dubokim korenima ove polu dugodlake bele mačke. Drevni narod Hititi urezivali su lik te mačke na svoj nakit a kasnije na pečate i ornamente.
Taj lako prepoznatljiv lik već je bio prilično uobičajen i urezan u običaje toga kraja kad su ga stari Rimljani osvojili. Rimljani su otišli i korak dalje pa su likom mačke ukrašavali svoje štitove. Taj ukras je bio i odraz određenog položaja u vojsci i društvu. Jedan takav štit nalazi se u Parizu, u poznatom muzeju. Štit datira iz I do IV veka pre nove ere. Van mačka je danas u Turskoj pravo nacionalno blago. 1955 godinu možemo smatrati početkom novog doba za Turske Van mačke. Te godine su dve Engleskinje uspele da prošvercuju iz Turske dve male mace u Englesku. Jedna se od njih ubrzo vratila u Tursku sa još dve mačkice. Zaslugom Lydia Russell Turska Van mačka bila je priznata GCCF 1969. godine. Do tada gospođa Russell je veštim i intelegentnim pristupom, mačjim genima i saradnjom sa drugim uzgajivačima ne samo poboljšala genetiku, već i popularizovala tu, tada novu i neobičnu pasminu.

Izvod iz standarda:

Glava je kratka, oblika tupog trougla, nos srednje dug i ravan, brada snažna.
Uši su velike i dobro obrasle, široke u osnovi i lagano zaobljenih vrhova. Spoljnja boja dlake ušiju mora biti bele boje a sa unutrašnje strane ružičaste boje. Uši su smeštene vrlo blizu jedno drugom i visoko su postavljene na glavi. One su uspravne.
Oči su velike, ovalne, lagano iskošene. Boja može biti plava, boje ambre ali može biti jedno oko plave boje a drugo boje ambre. Očni kapci su uokvirene ružičastom bojom.
Telo je dugo, vrlo snažno, mišićavo, srednje teško i snažnog vrata.
Noge srednje dužine, šape okrugle i nežne sa čupercima dlaka među prstima.
Rep srednjedugačak i bogato obrastao dlakom. Na trtici ima mrlju u istoj boji koja pokriva i ceo rep. Takodje rep može biti i blago prugast.
Krzno poludugo, nežno, svilenkasto i bez poddlaka. Boja krzna je bela bez tragova žućkaste boje. Na licu ima dve mrlje u boji razdvojene belom prugom. Nosno ogledalo i jastučići na šapama su ružičaste boje. Priznate su crna, plava, crvena krem, kornjačevina i iste sa tigrastim uzorkom.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here